| |
Dodatak NINa od
13.04.2006. bio je „Le Mond diplomatiqe“ N0 6.
Kako ne spadam u „redovne“
čitaoce NINa, a još manje Monda, moram priznati da sam „zatečen“
pisanjem Niri Albale (Nuri Albala, advokat) i Evelin Sir-Moren (Evelyne
Sire-Marin, sudija) u tekstu „Dokle ići u poštovanju zakona“. „Od
građanskog otpora do građanske neposlušnosti“... U najkraćem, a onako
kako sam ja shvatio – pa mi smo mnooogo zaostali! Ili smo ih pretekli za
čitav krug!? Ako je zemlja još okrugla, a vreme četvrtasto...
Pomenuti pisci počinju sa
„suprotnost između božanskog ili prirodnog i ljudskog prava stara je
koliko i sam civilizovani svet. Prvo zbog svoje večnosti i savršenstva
treba da ima prednost nad drugim. Ali problemi nastaju onda kad ove
principe treba primeniti u praksi.“ Na dalje, razmatraju se razlike
između „građanske i civilne“ neposlušnosti, koje imaju za cilj
osporavanje nepravednog pravnog poretka i sticanje priznanja za nova
prava...
Građanska neposlušnost
obuhvatala bi otpor nacionalnoj okupaciji, borbu za rasnu ravnopravnost,
čak zauzimanje praznih stanova (lišenih prebivališta), do košenja i
uništavanja GMO- genetski modifikovanih organizama.
Civilna neposlušnost „ima
drugi temelj“, koji je, po pisanju američkog filozofa Henri Dejvid Tora
(Henry David Thoreau) pravo da se, u ime lične savesti, uzdignemo iznad
građanskih zakona. Kao recimo: izraelski naseljenici, koji odbijaju
raselja-vanje okupiranih teritorija, borci protiv abortusa, koji prave
živi zid ispred bolnica ili ne plaćanje poreza. Ovaj autor, u skladu sa
„temeljima liberalizma“ smatra da je „najbolja vlada, ona koja najmanje
(najkraće) vlada.“
Meni je zaista bilo malo
„otkrovenje“ filozofiranje iz teorije prava svih pomenutih, ali je moja
malenkost, osim iskazane velike ljubavi prema ovoj disciplini, po nešto
i pročitala, a u ovoj našoj Srbiji, što šta doživela i preživela, kao
uostalom i svi Vi.
Dok će se u Francuskoj
razmatrati na sudu čije je pravo hijerarhijski više, starije, u nas će
brljati po gomili zakona i propisa – tražeći fragmente bilo kakvog
prava. Pri tom će se (kod Francuza) razmatrati „Univerzalna deklaracija
o pravima čoveka“, dok će kod nas „uleteti“ i politička i partijska
pripadnost i podobnost. I to, počev od izbora sudija!
U istoj situaciji meriće se
„stanje prinuđenosti“ i „neodoljive moralne potrebe“, i neki „viši
interes“, za rad koga će se žrtvovati neko manje važno pravo – zapravo,
čineći prekršaj. Kažu, neke odluke su postale slavne, kao odluka iz
1898, „dobrog“ sudije Pola Manjoa (Paul Magnaud), koji je oslobodio
krivice jednu ženu, koja je ukrala hleb - da bi prehranila svoje dete!
U tom pogledu smo, sto
godina kasnije, DALEKO ISPRED! Znam da su M. Marjanović, B. Vučić, S
Milošević i ekipa, OJADILI celu državu i – ništa! Mora da im je, s jedne
strane, bilo stanje VELIKE nužde, tek niko ih i ne pita, a s druge
strane, nama je izgleda – pitanje siće...(prema grubim procenama 75
milijardi dolara!)
Sudovi, tužilaštva,
policija i politički establišment tu i ne vide išta sporno, ili razlog
za bilo kakvu reakciju.
Po’apsiše neke sudije koje
su „baš preterale“... Kao „slom stečajne mafije“... Pa, nama je i država
davno pod stečajem.
Hoće li hapsiti i –
bivše i stečajne upravnike?
Mi, do duše, na mala vrata
uvodimo Crkvu – da se pita, ne bi li valjda, uskladili te večite i
ljudske zakone, što je ujedno i šansa da poboljšamo veze, kako s
Višnjim, tako i s njegovim Zakonima. I to je nešto! A u Evropi to
"nešto", izgleda zovu „klero – nacionalizam“.
|
|
