FELJTON

FELJTON
 

FELJTON

    U drugoj knjizi „Razmedja azijskih filozofija“ (Zagreb, 1978.god str 284) Čedomil Veljačić, verovatno najveći naš stručnjak kulture i religija koje su postojale i neke koje i danas postoje, postavlja pitanje uglednih mudraca (ličnosti) koje žive u „Bambusovim gajevima“ i ismevaju Konfučijevo učenje u Kini, kao čisto ceremonijalno učenje, za razliku od Budinog učenja u Indiji. Najdalje u toj kritici je otišao Žuan Ču, pesnik, poznat kao pijanica u celom društvu. Da bi izbegao kaznene mere, napisao je delo „Živopis velikog čoveka i učitelja“.

Njegova filozofija se naziva „Filozofija vaši“, u kojoj piše ironično i sarkastično: „Jeste li čuli da vaši žive u gaćama, u dubinama šavova, a dom im je u izgužvanom platnu i smatraju da žive srećno. Kad (vaš) ide u šetnju pazi se da se drži ruba šavova. Kad obilazi okolinu – nikad ne prelazi granicu tura, kad ogladni hrani se mesom i živi u uverenju da nikada neće umreti od gladi. Medjutim, kad gaće odu u praonicu da se prokuvaju i ispeglaju, onda sela i gradovi vaši bivaju spaljeni i razoreni. Uš sa celim svojim rodom umire u gaćama iz kojih ne može da pobegne. Zar i vaš ugledni gospodin koji se drži uglađenog sveta nije kao vaš koja teži za večnim životom u gaćama? Zar vi još uvek mislite da sreća na Vas čeka iza ugla i da ste daleko od nevolje!?“
 

Buda i Mohaviro
(sukob dva velikana u indijskoj filozofiji i religiji)
 

Buda: „Razuman čovek ne smatra, ako je neko dosledan istini, da mu je dovoljan razlog za jednostrani zaključak: samo je ovo istina, a sve ostalo zabluda.“
Mohaviro: „Nevršenje nasilja vrhovni je zakon.“
Mohaviro je bio „veliki pobednik“ (heroj), asketski pobednik, sin plemića Sidarte iz grada Vesoli, a Buda sin Nepalskog vladara Sidarte iz plemena Sakua. (otuda naziv za Budu-„probuđeni“, a za Mohaviru- „nesputani“.)
Mohaviro je osnivač Đainizma a Buda-budizma.

Budisti su neprestano prigovarali đainistima da način života kojim oni žive (asketski) nije dabar za narod Indije. Buda citira svoj mukotrpan način života i kaže:
„Dosegao sam krajnji domet u asketskom naporu, u gadljivosti, u bojazni i otuđenosti... Živeo sam kao goli isposnik, lišen društvenih obzira. Ruke sam čistio od jela oblizivanjem. Nisam se odazivao pozivima, niti sam se gde zaustavljao. Nisam primao što mi je bilo ponuđeno ili za mene pripremljeno. Nisam primao hranu ni iz lonca, ni iz zdele, nisam prelazio preko praga, ni zalazio u dvorišta. Nisam primao hranu od dve osobe, niti od trudne žene ili od doilje ili žena kojima su prilazili muškarci. Nisam jeo ribu, ni meso, ni pio alkoholna pića. Prosio sam samo u jednoj kući, jedan zalogaj. Ili u dve kuće-dva zalogaja i najviše u sedam kuća- sedam zalogaja! Jeo sam jedan put na dan, jedan put u dva dana, jedan put u sedam dana, a jedan put u četrnaest dana! Jeo sam samo povrće, divlju ružu, vodeno bilje, travu, kravlju balegu, korenje i otpale plodove. Čupao sam dlake iz kose i brade, neprestano sam stajao i odbijao da sednem. Ležao sam na trnju. Tako sam na razne načine mučio telo. Nikakve vajde od svega toga!“
Mnogi Budini govori o religiji dokazuju da on nije bio propovednik religije, već oštar kritičar religiji Đainizma, koju je propovedao Mohaviro.

    Buda je razvrstao ljude u četiri vrste (tipa):
-U prvu vrstu spadaju oni koji su „mučioci sami sebe“ (to su Đainski isposnici);
-U drugu vrstu dolaze „mučioci drugih“ (mesari, lovci, ribari, lopovi, krvnici, tamničari i svi ostali čija su dela krvava);
-U treću vrstu ulaze oni koji su „mučioci sami sebe i drugih“;
-U četvrtu, „oni koji ne muče ni sami sebe ni druge“.
Budino učenje je puno sarkazma i ismevanja đainskog (Mohaviro) shvatanja načina života!
Jednog jutra opazio je mladog čoveka koji je ustao rano i koji se okreće na sve četiri strane sveta. Buda ga upita šta radi, a on odgovori „moli se“! „Ti čoveče nisi ništa shvatio, reče Buda. Šest strana sveta treba da shvatiš ovako: roditelje kao istok, učitelje kao jug, ženu i decu kao zapad, prijatelje i drugove kao sever, radnike kao nadir, a isposnike i brahmane kao zenit.“
(„Razmeđa azijskih filozofija“; Čedomil Veljačić, str.193,194)

Buda - deset pravila
(str. 261. IBIDEM)
Za svakog laika postoje deset pravila moralnog života, koja glase:
1.Nastojaću da ne ubijam ni jedno duhom obdareno biće;
2.Nastojaću da se uzdržim od uzimanja onoga što mi nije dato (krađe);
3.Nastojaću da se uzdržim od nemoralnih polnih odnosa;
4.Nastojaću da se uzdržim od laganja;
5.Nastojaću da se uzdržim od alkoholnih pića i opojnih sredstava;
6.Nastojaću da se uzdržim od jela u nepropisno vreme (od podneva do sledećeg jutra);
7.Nastojaću da se uzdržim od plesa, pevanja i drugih igara;
8Nastojaću da se uzdržim od upotrebe mirisa, cveća, ukrasa i kozmetičkih sredstava;
9.Nastojaću da se uzdržim od upotrebe visokih i udobnih ležajeva;
10.Nastojaću da se uzdržim od primanja zlata i srebra (novca uopšte).
Proučavajući đainizam i budizam, Kant se veoma pohvalno izražavao o đainizmu i njihovom humanizmu, u donosu ne samo prema ljudima, već i životinjama. U svojim predavanjima „fizičke geografije“, ostao je zbunjen kada je došao do podataka da su đaini pravili „bolnice“ za: koze, konje, krave i pse koji su ostareli ili bili osakaćeni. Pored tih „bolnica“ đaini su gradili iste i za - buve i stenice!